Burnout!!!

Glavna tema u poslovnom svetu već neko vreme, ali konačno se priča otvorenije o tome kako u svetu tako i kod nas. Bitna je činjenica da se burnout dešava svima, na svakoj posziciji . Burnout je stanje emotivnog, fizičkog i mentalnog napora koje prouzrokuje prekomerni i poduži stres.

Neki signali burnout-a su: teško: ustajanje, bespomoćnost, preopterećenost i nepriznanje.

Govornici su bili jako iskreni, a i učesnici same radionice. Jedan od govornika je podelio svije iskustvo koje je bilo takvo da je došlo do toga da je dao otkaz da bi mogao da se ponovo centrira, što je uspeo uz pomoć prijatelja koji mu je predložio da ode kod psihoterapeuta da porazgovara o svojim problemima.

U firmama u Srbiji je još uvek takvo stanje kao da smo još uvek u mentalitetu srednjeg veka i nemate kome da se obratite ako vi osetite problem nego kolege to iskoriste protiv vas, kao i šefovi pošto ne žele minus ili da se misli da je zbog njega došlo do pada odseka kom šefuje.

Takođe je kod ljudi sveprisutno još uvek razmišljanje šta će ljudi reći u okolini, “Legolase, Aragorn Ide kod PSIHOTERAPEUTA”, to se odmah smatra da je neko lud, psihopata, a zapravo osobi treba samo malo razgovora sa nekim.

Stvari se u neku ruku menjaju, najviše zato što dolaze inostrane firme pa unose neku vrstu novine koja je između ostalog i odlazak kod psihoterapeuta.

Burnout nije vezan za tip osobe, da li je ona introvertna ili ekstrovertna, više je vezana sa nezadovoljstvom prvo sobom u smislu ako ste imali prevelike rezultate i/ili prevelika očekivanja od sebe i/ili okolina od vas toliko da se osećate kao uljez i da ništa niste postigli, što može da dovede i do depresije, posle samim poslom jer ne vidite perspektivu u njemu i namete neki osečaj da ste nešto doprineli istom.

Jedan od učesnika je podelio i svoje iskustvo koje je takvo da je na kraju u glavi imao situacije kao da je sa likovima iz Mućki, pošto sarađuje sa ljudima iz Velike Britanije, a to je ukazivalo na jedan od znaka prepoznavanja burnout-a, a to je cinizam. Dobio je dosta saveta od strane govornika ali i od ostalih slušaoca.

Moje je mišljenje da bi trebalo da poradimo na sebi. Govorim iz svog ličnog iskustva, jedini nam je izgovor to što nemamo vremena i ustvari što smo uplašeni od okoline bilo na poslu bilo na privatnom planu se pokrenemo i rešimo problem, nego ga samo produbljujemo.

Na kraju su govornici dali primere koje bi knjige mogle da se pročitaju ako želite prvo možda i sami da pokušate da se izvučete iz stanja burnout-a i nećete još uvek kod terapeua.

To je: Milenko Vlajkov Racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna terapija, možete naći na sajtu Psihopolis, papir i olovka- zapisuj svoja osećanja ili čak i digitalno, možete staviti i šifru da niko osim vas ne čita. Moj neki predlog bi bio enciklopedija iz edicije Enciklopedija: Psihologija- Čovek ako može još uvek da se nađe.

Ako i dalje smatrate da ne smete ili ne možete da se otgnete trenutnoj situaciji na poslu, a kamoli da idete kod psihoterapeuta, pogledajte koje radionice na sličnu ili istu temu se održavaju u vašoj okolini.

Hvala sajtu HelloWorld.com za organizovanje ove radionice koja je bila jako informativna i zabavna.